„ZLOUPOTREBA PRAVNOG LICA (PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI)“
Analiza instituta sa aspekta doktrine, zakonodavstva i sudske prakse (domaće i uporedne)
Dana 28. marta 2019. godine u organizaciji Centra za edukaciju sudija i javnih tužilaca Republike Srpske održan je seminar iz privrednopravne oblasti. Edukator Staša Tomić, sudija Okružnog privrednog suda u Banjaluci izlagala je referat na temu „Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ“, a referat dr Jovane Pušac, advokata iz Banjaluke nosio je naziv „Zloupotreba pravnog lica (probijanje pravne ličnosti)“.
Institut probijanja pravne ličnosti, ili kako ga zakonodavac naziva zloupotreba pravnog lica, predstavlja institut kompanijskog prava u službi zaštite poverilaca onih privrednih društava čija je odgovornost članova ustrojena po modelu ograničene odgovornosti („osnivač društva snosi rizik poslovanja do visine osnivačkog uloga“).
Imajući u vidu da su u našoj praksi uočena kolebanja i ustručavanja u primeni ovog instituta, a da istovremeno sudska praksa u regionu, naročito u Republici Srbiji, beleži značajan broj presuda u kojima su usvojeni tužbeni zahtevi za probijanje pravne ličnosti privrednog društva čiji je osnivač tuženi, izlaganje dr Jovane Pušac imalo je za cilj da ovaj institut rasvetli i približi sa teoretskih, zakonodavnih i praktičnih aspekata kako bi i u našoj sudskoj praksi najzad zaživeo, iako ga je zakonodavac uredio još pre tri decenije.
Posebno je naglašeno da za primenu instituta probijanja pravne ličnosti, kao sui generis pravne ustanove i svojevrsnog pravnog fenomena, nije nužno dokazivanje da samo privredno društvo nije u mogućnosti da svoju obavezu izvrši. Ono čak i nije pasivno legitimisano u ovom sporu. To iz razloga što ovde nije reč o odgovornosti za naknadu štete, nego o zakonskoj odgovornosti člana društva za zloupotrebu pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva. Otuda je u sporu po tužbi za probijanje pravne ličnosti aktivno legitimisan poverilac društva kapitala protiv člana tog društva (komanditora, člana doo, akcionara), i to, pod sledećim uslovima: 1) da je izvršena radnja koja predstavlja zloupotrebu, i to tako što je a) društvo zloupotrebljeno za nezakonite ili prevarne ciljeve, ili tako što je b) izvršeno raspolaganje imovinom društva kao sa sopstvenom, tj. da kao društvo ne postoji, 2) da u vreme izvršene zloupotrebe postoji potraživanje prema društvu bez obzira da li je dospelo, bitno je da je dospelo u vreme podnošenja tužbe, 3) da je zloupotrebu izvršio član društva kapitala (komanditor, član doo i akcionar), 4) da je tužba podneta u roku roku od 3 godine od dana dospelosti ugovorne obaveze (član 374. ZOO), a za vanugovorne obaveze, u roku od 3 godine od kada je tužilac saznao za štetu i štetnika, a najkasnije u roku od 5 godina od kada je šteta nastala (član 376. ZOO), 5) da je tužba podneta privrednom sudu, kao stvarno nadležnom, 6) da postoji uzročna veza između postupanja člana društva i zloupotrebe privrednog društva za nezakonite i prevarne ciljeve, odnosno da postoji uzročna veza između postupanja člana društva i raspolaganja imovinom društva kao sa sopstvenom, tj. kao da društvo ne postoji, pri čemu je teret dokazivanja na tužiocu – poveriocu.
Budući da, među uslovima za primenu instituta probijanja pravne ličnosti, sredstva dokazivanja predstavljaju najosetljiviju kariku, u izlaganju je posebna pažnja posvećena izvođenju dokaza veštačenjem po veštaku ekonomske struke, sertifikovanom forenzičkom računovođi imajući u vidu da je forenzično računovodstvo posebna grana računovodstva koja se bavi isključivo ocenama zakonitog i stručnog evidentiranja i izveštavanja.