MEĐUNARODNI NAUČNO-STRUČNI SKUP „AKTUELNA PITANJA IZ OBLASTI GRAĐANSKOG PRAVA U BOSNI I HERCEGOVINI, TEORIJA I PRAKSA”

Jahorina, 16 – 19. oktobar, 2019

U perodu od 16. do 19. oktobra, 2019. godine na Jahorini je održano XIV SAVETOVANJE IZ OBLASTI GRAĐANSKOG PRAVA u organizaciji Udruženja sudija Republike Srpske, a u saradnji sa Centrom za edukaciju sudija i tužilaca u Republici Srpskoj i Centra za edukaciju sudija i tužilaca Federacije BiH pod nazivom „Aktuelna pitanja iz oblasti građanskog prava u Bosni i Hercegovini, teorija i praksa“.

Savetovanje je okupilo više od 500 učesnika iz pravosudnih institucija, akademske zajednice, uprave i drugih oblasti, a izlagači su bili ugledni profesori, advokati i sudije iz najviših sudova u BiH i Srbiji.

Na ovom tradicionalnom naučno-stručnom skupu, koji je od posebnog značaja za razvoj pravne misli i stručnu edukaciju iz oblasti građanskog prava, koautori advokat dr Jovana Pušac i dipl. pravnik Jelena Pušac Broćilović izlagale su naučni rad na temu „SUDSKO PORAVNANJE SA ASPEKTA NIŠTAVOSTI“.

Ovim radom koautori su, na osnovu analize zakonodavstva, doktrine, a naročito aktuelne sudske prakse, nastojali da ukažu na obeležja i specifičnosti instituta sudskog poravnanja, ali i na propust zakonodavca da, pored razloga rušljivosti, normira i razloge ništavosti zbog koji se može zahtevati pobijanje, ili da, pak, po uzoru na zakonodavstva susednih zemalja, izostavi razloge pobijanja sudskog poravnanja.

Naime, sudsko poravnanje (res iudicaliter transacta), kao svojevrsni pravni fenomen satkan istovremeno i od materijalnih, ali i procesnih komponenti, dozvoljen je samo u dispozitivnim sporovima, no, i tada samo u pogledu zahteva kojima stranke mogu raspolagati. Dispozicije protivne prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima bivaju pogođene sankcijom ništavosti čija je posledica vraćanje parničnog postupka u stadijum koji je prethodio zaključenju sudskog poravnanja.

Iako s materijalnog aspekta predstavlja ugovor parničnih stranaka, s procesnopravnog stanovišta, usled sadejstva suda pri zaključenju, sudsko poravnanje ima dejstvo pravosnažne presude i, uz određene uslove, svojstvo izvršne isprave čija se valjanost ocenjuje tužbom radi pobijanja u posebnoj parnici.

S obzirom na izuzetno važnu, kontrolnu ulogu suda pri zaključenju sudskog poravnanja, koautori zastupaju rezon prema kojem je sud u parnici radi pobijanja, odnosno postupku radi prinudnog izvršenja sudskog poravnanja dužan da po službenoj dužnosti pazi na ništavost koja se, kao najteža građanskopravna sankcija, uzdiže iznad svih nedozvoljenih dispozicija stranaka makar one bile ovekovečene i u pravosnažnoj ispravi.