„PRAVNE POSLEDICE POVREDE BITNE FORME UGOVORA 

sa aspekta teorije, zakonodavstva i sudske prakse“

          Dana 18. juna 2019. godine u organizaciji Centra za edukaciju sudija i javnih tužilaca Republike Srpske održan je seminar iz građanskopravne oblasti. Edukator prof. dr Darko Radić, profesor Pravnog fakulteta Unverziteta u Banjaluci izlagao je referat na temu „Forma obligacionih ugovora“, a referat dr Jovane Pušac, advokata iz Banjaluke nosio je naziv „Pravne posledice povrede bitne forme ugovora sa aspekta teorije, zakonodavstva i sudske prakse“.

          Edukator dr Jovana Pušac je, sa aspekata teorije, zakonodavstva i bogate sudske prakse, izložila analizu pravnih posledica koje nastaju usled povrede bitne, konstitutivne ili solemnitetne forme. Reč je o formi bez koje pojedini ugovori ne mogu nastati, koja se, dakle, javlja kao uslov nastanka ugovora (essentialia negotii), pa njeno odsustvo ugovor čini ništavim. Tipični primeri takvih formalnih ugovora su ugovor o prometu (prodaji, poklonu, razmeni) nepokretnosti, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o građenju, ugovor o jemstvu, ugovor o osiguranju, ugovor o kreditu, i sl.

             Tokom izlaganja, kao i dinamične neposredne interakcije učesnika seminara, analizirani su institut ništavosti, kao opšta građanskopravna sankcija povrede bitne forme ugovora, subjektivne posledice ništavosti (subjekti koji se sa uspehom mogu pozivati na ništavost) i objektivne posledice ništavosti (restitucija, načelo Nemo auditur, konfiskacija u korist opštine, naknada štete).

           Ukazano je da se na ništavost bez ograničenja mogu pozivati ugovorne strane (kao i strane iz predugovora), njihovi univerzalni sukcesori, premda, samo u granicama naslednog dela (kad je reč o fizičkim licima), zatim, nosioci prava preče kupovine, te javni tužilac. Ostala lica su dužna da u parnici za utvrđenje ništavosti ugovora, u čijem zaključenju nisu učestvovali, dokažu svoj pravni interes. Najzad, ukazano je da pravilo o tome da sud pazi ex offo na ništavost ugovora znači da u parnici po tužbi za raskid, ispunjenje ili poništenje rušljivog ugovora sud nije vezan tužbenim zahtevom ukoliko oceni da je po sredi ništav ugovor, ali da utvrđenje ništavosti, kao prethodno pitanje, tada predstavlja deo obrazloženja, a ne izreke presude. Ukoliko sud o tome odluči u izreci presude, smatraće se da je prekoračio postavljeni tužbeni zahtev, jer je odlučio o nečemu što nije bilo predmet spora.

         Naglašeno je da u slučaju povrede forme nema mesta najtežoj građanskopravnoj posledici – oduzimanju predmeta prestacija koja se primenjuje kao korektiv principa Nemo auditur. Pooštravanje posledica ništavosti ugovora konfiskacijom predmeta ugovora u korist opštine moguće je samo kod zabranjenih ugovora, dok povreda forme nije pitanje zabranjenih ugovora, već pitanje uslova nastanka ugovora, pa će povreda forme imati za najdalju praktičnu posledicu restituciju prestacija.

            Kada je u pitanju odštetni zahtev jednog ugovornika usled povrede forme, istaknuto je da u teoriji i sudskoj praksi vlada stanovište da se nedostatak zahtevane forme ugovora pripisuje u krivicu svima onima kojih se ugovor tiče, pa je, u principu, svaka strana dužna da snosi vlastitu štetu ako se pokaže da je ugovor ništav zbog nedostatka forme, sa izuzetkom naknade štete zbog culpa in contrahendo.

            Naposletku, ispitane su i eventualne mogućnosti konvalidacije, kao i konverzije ugovora pogođenog ništavošću usled povrede bitne forme, budući da je nedostatak tog bitnog elementa ugovora moguće sanirati pod zakonom određenim uslovima.

          U tom smislu, izveden je i najznačajniji zaključak seminara, i to da je, na osnovu odredbe člana 73. Zakona o obligacionim odnosima, moguća konvalidacija ugovora koji oskudeva obaveznom notarskom formom (forma notarski obrađene isprave), a koji su ugovorne strane izvršile u celini ili u pretežnom delu. Ukoliko su ugovorne strane saglasne, konvalidaciju vrši notar, u postupku notarske obrade predmetnog ugovora, dok je u slučaju spora, za konvalidaciju nadležan sud. Ipak, propuštanje obavezne notarske forme ugovora biće svakako ređi slučaj u praksi, naročito kada se uzme u obzir da su, u slučaju potrebe konvalidacije putem suda, sudski sporovi neizvesni, dugotrajni i finansijski iscrpljivi.