20170129_120621

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, u Sudnici ovog Fakulteta, dana 25. januara 2017. godine, održana je javna odbrana doktorske disertacije pod nazivom „Ugovor o zakupu poslovnih zgrada i prostorija“ kandidata Jovane Pušac.

Komisiju za odbranu doktorske disertacije činili su dr Danica Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu (predsednik), dr Marko Đurđević, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu (član), dr Atila Dudaš, docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu (član) i dr Bojan Pajtić, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu (član i mentor).

Odbranom doktorske teze, advokat Jovana Pušac stekla je naučno zvanje – doktor pravnih nauka.

20170125_141232

Doktorska disertacija je napisana na 320 stranica sa 1435 referenci među kojima se više od 300 referenci odnosi na bibliografske jedinice. Pored toga, prikupljen je i analiziran zavidan broj domaćih i stranih sudskih odluka koje se tiču problematike zakupa poslovnih zgrada i prostorija čime su date konkretne smernice za dalji razvoj pravne prakse u ovoj oblasti.

Pravno uređenje zakupa poslovnih zgrada i prostorija sagledano je, prvenstveno, iz ugla pozitivnih pravnih sistema Republike Srpske i Republike Srbije, ali, gotovo u jednakoj meri, u kontekstu ostalih nacionalnih zakonodavstava (svih država bivše Jugoslavije, Ruskoj Federaciji, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama). Na osnovu  svestrane uporednopravne analize učinjen je kritički osvrt na važeća normativna rešenja u Republici Srpskoj i Republici Srbiji sa predlozima za njihovo uređenje de lege ferenda.

20170129_120541

Provedenim istraživanjem izveden je zaključak da je zakupu poslovnih zgrada i prostorija nedovoljno posvećena pažnja pravne doktrine i zakonodavstva Republike Srpske i Republike Srbije imajući u vidu izuzetan značaj koji predmet ovog kontrakta ima za razvoj privrednog sektora ovih država. Najpre, činjenica je da u našoj pravnoj literaturi ne postoji nijedno sistematsko naučno delo posvećeno ovoj temi. Pitanjem zakupa poslovnih prostorija fragmentarno su se bavili mnogi domaći vrsni pisci iz oblasti obligacionog prava, ali nedostaje naučno delo u kojem bi se razmatranja ovog ugovora sintetički prikazala s obzirom na njegova posebna obeležja i naročit društveni značaj. S druge strane, činjenica je da postojeća zakonska rešenja u ovoj oblasti nisu najsrećnija. Kada je u pitanju pravni sistem Republike Srpske, tu je još uvek na snazi Zakon o zakupu poslovnih zgrada i prostorija nasleđen iz perioda bivše Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine iz 1977. godine sa poslednjim novelama učinjenim pre više od dvadeset godina, te je prevashodno potrebno donošenje novog, moderno koncipiranog zakona. Normativni korpus nije odgovarajući ni kada je reč o Republici Srbiji gde se primena Zakona o obligacionim odnosima na ovu posebnu vrstu zakupa pokazuje kao neadekvatna iz više razloga. Najpre, Zakon o obligacionim odnosima reguliše institut zakupa jedinstvenim pravilima i za pokretne i nepokretne stvari što otežava primenu regula na zakup poslovnih prostorija, a potom ostavlja nedorečenim niz pitanja specifičnih za ovu oblast. Stoga se postojeće pravne praznine popunjavaju tumačenjima koje nudi sudska praksa. Ove činjenice imaju posebnu težinu kada se uzme u obzir da su sve zemlje bivše Jugoslavije, izuzev Makedonije, uredile ovu oblast bilo posebnim zakonom, bilo posebnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

20170125_120958

S obzirom da pravni sistemi i Republike Srpske i Republike Srbije pripadaju porodici moderno uređenih pravnih poredaka, zaključak je da je, de lege ferenda, neophodno više osluškivati potrebe i tendencije razvoja tržišne privrede i u tom pravcu kreirati nova, tj. osavremeniti postojeća pravila zakupa poslovnih zgrada i prostorija po ugledu na normativna rešenja susednih država, kao i pojedina kvalitetna rešenja Ruskog građanskog zakonika. S nomotehničkog aspekta, to može značiti bilo donošenje novog zakona koji će ovaj institut regulisati po uzoru na rešenje Hrvatske, a može značiti i inkorporisanje posebnih pravila o ovoj vrsti zakupa u postojeći Zakon o obligacionim odnosima Republike Srpske, tj. Republike Srbije, po modelu Crne Gore. Bez obzira na krajnji izbor zakonodavne politike, treba imati u vidu da je odredbama o zakupu mesto u korpusu obligacionopravnih normi. O tome, uostalom, redom svedoče i moderne građanske kodifikacije u kojima je zakup oduvek normiran kao obligacionopravni institut.